Miljan DPF filter je deo izduvnog sistema dizel automobila koji zadržava čestice čađi nastale sagorevanjem goriva. Problem počinje kada se čađ nakuplja brže nego što automobil uspeva da je sagori tokom regeneracije.
Vozač tada može da primeti DPF lampicu, slabije ubrzanje, veću potrošnju goriva ili češće uključivanje ventilatora. U težim slučajevima motor prelazi u režim ograničene snage i regeneracija tokom normalne vožnje više nije dovoljna.
Dobra vest je da upaljena DPF lampica ne znači automatski da filter mora da se zameni. Ako se problem prepozna na vreme, automobil često može sam da obavi regeneraciju. Važno je, međutim, razlikovati normalno čišćenje filtera od situacije u kojoj je već potrebna dijagnostika.
Šta je DPF filter i šta zapravo zadržava?
DPF je skraćenica od Diesel Particulate Filter, odnosno filter čestica dizel motora. Nalazi se u izduvnom sistemu i njegova osnovna uloga je da zadrži veliki deo čestica čađi pre nego što izduvni gasovi izađu iz vozila.
Filter zbog toga ne može neograničeno da skladišti čađ. Kada sistem proceni da je dostignut određeni nivo opterećenja, pokreće regeneraciju tokom koje se temperatura u izduvnom sistemu povećava i nakupljena čađ sagoreva.
HELLA navodi da se kod aktivne regeneracije temperatura izduvnih gasova namenski podiže približno na 600 do 650°C kako bi se čestice čađi sagorele.
DPF je jedan od razloga zbog kojih održavanje modernog dizela može biti složenije nego kod starijih motora. Ako tek birate automobil, više o razlikama možete pročitati u našem vodiču dizel ili benzin.
Zašto dolazi do zapušenja DPF filtera?
Najčešći problem nastaje kada automobil često vozi kratke relacije, naročito po gradu. Motor i izduvni sistem tada ne provode dovoljno vremena na temperaturi pogodnoj za završetak regeneracije.
Posebno nepovoljna kombinacija je nekoliko kilometara vožnje do posla, gašenje motora, pa isti obrazac ponovo kasnije tokom dana. Regeneracija može da počne, ali se prekida čim se motor ugasi.
Rizik povećavaju i drugi problemi sa motorom. Neispravna dizna, EGR sistem, senzor temperature, senzor diferencijalnog pritiska, turbo sistem ili nepravilno sagorevanje mogu dovesti do prekomernog stvaranja čađi ili sprečiti pravilno pokretanje regeneracije.
Zbog toga zapušen DPF ne treba uvek posmatrati kao izolovan kvar. Ponekad je stanje filtera samo posledica problema koji se nalazi na drugom mestu.
Koji su najčešći simptomi zapušenog DPF filtera?
Simptomi zavise od količine nakupljene čađi, konstrukcije vozila i razloga zbog kojeg regeneracija nije završena. Najjasnije upozorenje je posebna DPF lampica na instrument tabli, ali automobil može pokazivati i druge znake.
| Simptom | Moguće objašnjenje |
|---|---|
| Upaljena DPF lampica | Sistem je registrovao povećano opterećenje filtera ili problem sa regeneracijom. |
| Slabije ubrzanje | Veće opterećenje izduvnog sistema može uticati na rad motora, a vozilo može preći i u zaštitni režim. |
| Veća potrošnja goriva | Česte aktivne regeneracije zahtevaju dodatno gorivo radi podizanja temperature izduvnih gasova. |
| Check Engine lampica | Moguće je da postoji kvar DPF sistema, senzora ili drugog dela motora. |
| Režim ograničene snage | Elektronika može ograničiti performanse radi zaštite motora i izduvnog sistema. |
Jedan simptom nije dovoljan da se zaključi da je DPF zapušen. Sličan gubitak snage, na primer, mogu izazvati EGR, turbo punjač, MAF senzor ili problem sa dovodom goriva. Zato je kod ozbiljnijih simptoma potrebna dijagnostika.
Kako izgleda DPF regeneracija?
Tokom regeneracije automobil pokušava da sagori čađ koja se nakupila u filteru. Postupak se kod savremenih vozila uglavnom odvija automatski i vozač često neće ni primetiti da je počeo.
Postoje tri osnovna načina regeneracije: pasivna, aktivna i servisna, odnosno prinudna regeneracija.
Pasivna regeneracija
Pasivna regeneracija odvija se kada je temperatura izduvnih gasova već dovoljno visoka da čađ u filteru može da sagoreva bez posebnog podizanja temperature koje inicira računar vozila.
Takvi uslovi češće nastaju tokom duže vožnje otvorenim putem ili autoputem. HELLA navodi približan temperaturni opseg od 350 do 500°C za pasivnu regeneraciju, uz napomenu da konkretan način rada zavisi od sistema i proizvođača vozila.
Aktivna regeneracija
Ako se čađ nagomila do određenog nivoa, upravljačka jedinica motora može da pokrene aktivnu regeneraciju. Sistem tada menja način rada motora kako bi podigao temperaturu izduvnih gasova i sagoreo nakupljene čestice.
Dok se to dešava, vozač kod pojedinih automobila može primetiti:
- nešto viši broj obrtaja u praznom hodu,
- trenutno veću potrošnju goriva,
- rad ventilatora hladnjaka i nakon zaustavljanja,
- drugačiji zvuk motora ili izduva,
- izraženiji miris zagrejanog izduvnog sistema,
- privremeno isključivanje Start/Stop funkcije kod pojedinih modela.
Ne moraju svi automobili pokazivati ove simptome. Sistem i način na koji vozača obaveštava o regeneraciji razlikuju se između marki i modela.
Prinudna regeneracija u servisu
Kada je filter previše opterećen da bi standardna regeneracija mogla bezbedno da se završi, servis može uz odgovarajuću dijagnostičku opremu pokrenuti kontrolisanu regeneraciju.
To nije postupak koji treba pokušavati nasumično kod kuće. Tokom regeneracije temperature izduvnog sistema postaju veoma visoke, a pre pokretanja treba proveriti zbog čega automobil regeneraciju nije uspeo da izvrši sam.
Ako postoji problem sa senzorom, ubrizgavanjem, EGR sistemom ili drugim delom motora, prinudna regeneracija bez otklanjanja osnovnog uzroka neće trajno rešiti problem.
Kako znati da automobil upravo radi regeneraciju?
Na nekim automobilima neće se pojaviti nikakva posebna lampica. Prvi znak može biti samo trenutna promena u ponašanju vozila.
Broj obrtaja na leru može biti nešto viši nego inače, ventilator može raditi iako spolja nije toplo, a trenutna potrošnja goriva može porasti. Kod pojedinih vozila mogu se primetiti i promena zvuka izduva ili karakterističan miris zagrejanog metala.
Takve pojave same po sebi ne znače da je nešto pokvareno. Visoka temperatura je deo procesa sagorevanja čađi u filteru. Zbog toga tokom regeneracije i neposredno nakon nje ne treba parkirati vozilo iznad suve trave, lišća ili drugog lako zapaljivog materijala.
Da li treba nastaviti vožnju kada počne regeneracija?
Ako prepoznate da je normalna automatska regeneracija u toku, poželjno je, kada uslovi u saobraćaju to dozvoljavaju, da je ne prekidate nepotrebnim gašenjem motora.
To ne znači da treba voziti određenom brzinom ili brojem obrtaja koji ste pročitali na internetu. Uputstva se razlikuju od proizvođača do proizvođača.
Na primer, Volkswagen za određena svoja vozila navodi vožnju od najmanje 60 km/h pri 1.800 do 2.500 obrtaja tokom najmanje 15 minuta kada se upali DPF upozorenje. Te vrednosti ne treba automatski primenjivati na automobile drugih proizvođača.
Najsigurnije je pratiti uputstvo za konkretan model i poruke koje automobil prikazuje na instrument tabli.
Šta ako se regeneracija stalno prekida?
Jedno prekinuto čišćenje uglavnom nije razlog za paniku. Sistem će pokušati ponovo kada se steknu potrebni uslovi.
Problem nastaje ako se isti obrazac ponavlja iz dana u dan. Česta kratka gradska vožnja može sprečiti motor i izduvni sistem da dovoljno dugo rade na odgovarajućoj temperaturi, pa količina čađi postepeno raste.
Kako se filter puni, upozorenja postaju ozbiljnija. Kod nekih vozila na kraju se pojavljuje Check Engine lampica ili automobil prelazi u režim smanjene snage.
Ako je DPF lampica već dugo upaljena ili se zajedno sa njom pojavilo još upozorenja, nemojte pokušavati da problem rešite agresivnom vožnjom. Tada je prvo potrebna dijagnostika.
Čađ i pepeo u DPF-u nisu ista stvar
Ovo je važna razlika koju vozači često previde. Regeneracija sagoreva čađ, ali ne uklanja sav materijal koji se tokom godina zadržava u filteru.
Nesagorivi ostaci, odnosno pepeo, postepeno ostaju u DPF-u. HELLA navodi da pepeo koji nastaje tokom sagorevanja čestica ostaje u filteru i da, kada se nakupi u dovoljnoj količini, filter mora profesionalno da se očisti ili zameni.
Zbog toga automobil sa velikom kilometražom može imati problem sa DPF-om čak i ako se regeneracije uredno izvršavaju. Regeneracija nije isto što i potpuno čišćenje starog filtera.
Može li se zapušen DPF očistiti vožnjom?
Može u određenim situacijama, ali samo ako sistem još dozvoljava normalnu regeneraciju i ako je problem prvenstveno povećana količina čađi.
Ako je automobil već u zaštitnom režimu, ima više upozorenja ili dijagnostika pokazuje ozbiljno zapušenje, duža vožnja nije zamena za servis. Isto važi ako postoji kvar koji sprečava regeneraciju.
Posebno nemojte pokušavati da rešite problem visokim obrtajima dok automobil stoji u mestu. Samo podizanje obrtaja ne predstavlja pravilnu DPF regeneraciju i može bespotrebno opteretiti motor.
Zašto se DPF ponovo zapuši posle čišćenja?
Ako se DPF ubrzo ponovo napuni, potrebno je tražiti uzrok. Čišćenje filtera neće rešiti kvar zbog kojeg motor proizvodi previše čađi ili ne uspeva pravilno da obavi regeneraciju.
Treba proveriti, između ostalog:
- senzor diferencijalnog pritiska i njegova creva,
- senzore temperature izduvnih gasova,
- EGR sistem,
- dizne i kvalitet sagorevanja,
- usis vazduha i MAF senzor,
- turbo sistem,
- radnu temperaturu motora,
- sačuvane dijagnostičke kodove.
Problem sa gorivom takođe može napraviti ozbiljne posledice na savremenom dizelu. Ako je u vozilo slučajno sipano pogrešno gorivo, pročitajte šta treba uraditi u tekstu šta se dešava kada se sipa benzin u dizel motor.
Kada više ne treba pokušavati regeneraciju u vožnji?
Ako je upaljena samo DPF lampica i proizvođač izričito navodi postupak regeneracije tokom vožnje, pratite uputstvo za svoj automobil.
Servis je bolji izbor ako:
- DPF lampica ne prestaje da svetli nakon preporučenog postupka,
- istovremeno se upalila Check Engine lampica,
- automobil je izgubio značajan deo snage,
- motor radi nepravilno ili jako dimi,
- pojavljuje se upozorenje da regeneracija nije moguća,
- lampica treperi ili se pojavljuju dodatne crvene lampice.
Ako automobil više ne može bezbedno da nastavi vožnju, nemojte forsirati motor samo da biste stigli do radionice. U takvoj situaciji možete pogledati i naš vodič za vozače koji prvi put zovu šlep službu.
Kako smanjiti rizik od problema sa DPF-om?
DPF ne zahteva posebnu pažnju pri svakoj vožnji, ali način na koji koristite dizel automobil može značajno uticati na njegov rad.
- Nemojte stalno prekidati regeneraciju ako primetite da je u toku.
- Povremeno omogućite motoru da dostigne normalnu radnu temperaturu.
- Poštujte servisne intervale i specifikaciju motornog ulja koju propisuje proizvođač.
- Ne ignorišite DPF, Check Engine ili druga upozorenja.
- Rešavajte probleme sa EGR-om, ubrizgavanjem i senzorima na vreme.
- Ako vozite gotovo isključivo kratke gradske relacije, uzmite taj način korišćenja u obzir pri izboru sledećeg automobila.
Moderni dizel najviše odgovara vozačima koji redovno prelaze duže relacije. Ako automobil praktično nikada ne izađe iz gradske gužve i motor se često gasi pre nego što dostigne radnu temperaturu, uslovi za DPF regeneraciju mogu biti nepovoljniji.
Najčešće postavljena pitanja
Za kraj
DPF filter je napravljen tako da se tokom normalnog rada periodično čisti regeneracijom. Najviše problema nastaje kada se regeneracije stalno prekidaju ili kada drugi kvar na motoru dovede do prekomernog stvaranja čađi.
Ako se DPF lampica tek pojavila, proverite šta proizvođač vašeg automobila preporučuje. Ako upozorenje ostaje, pojavi se Check Engine lampica ili automobil izgubi snagu, nemojte pokušavati da problem rešite samo dužom ili agresivnijom vožnjom. Dijagnostika treba da pokaže koliko je filter opterećen i, još važnije, zbog čega je do tog stanja uopšte došlo.
